У припреми
четвртак, 10. децембар 1970.
четвртак, 1. јануар 1970.
Чланице тзв. "Светског савета цркава"
АНГЛИКАНЦИ
АФРИЧКЕ ИНСТИТУТИВНЕ ЦРКВЕ
Ниједна од цркава Војске спаса [1] нису чланице Светског савета цркава [2]
ЕВАНЂЕЛИСТИ
Римокатоличка црква [1] никада није била члан Светског савета цркава али активно учествује у раду екуменског покрета на различите начине. [2]
СЛОБОДНЕ И НЕЗАВИСНЕ ЦРКВЕ
УЈЕДИЊЕНЕ ЦРКВЕ
Хришћанска адвентистичка црква [1] није чланица Светог савета цркава. [2]
[1]
Извор: World Council of Churches - Member churches
- Англиканска црква Аотеароje, Новог Зеланда и Полинезије [1]
- Англиканска црква Аустралије [2]
- Англиканска црква Бурундије [3]
- Англиканска црква Јапана
- Англиканска црква Јужне Африке [4]
- Англиканска црква Јужне купе Америке
- Англиканска црква Канаде [5]
- Англиканска црква Кеније [6]
- Англиканска црква Кореје [7]
- Англиканска црква Танзаније [8]
- Епископална црква [9]
- Епископална англиканска црква Бразила [10]
- Епископална црква Јерусалима и Средњег истока [11]
- Епископална црква Судана [12]
- Епископална црква Филипина [13]
- Лузитанијска црква Португала [14]
- Провинција Епископалне цркве Руанде
- Црква Велса [15]
- Црква Енглеске [16] [17]
- Црква Ирске [18]
- Црква Меланезије [19]
- Црква Нигерије (Англиканска заједница) [20]
- Црква провинције Западне Африке
- Црква провинције Западне Индије
- Црква провинције Индијског океана
- Црква провинције Мијанмар
- Црква провинције Централне Африке
- Црква Уганде [21]
- Црква Христова у Конгоу - Англиканска заједница Конгоа [22]
- Црква Цејлона
- Шкотска епископална црква [23]
- Шпанска реформатска епископална црква [24]
- Света апостолска католичка асирска црква Истока
- Афричка Израелска ниневејска црква
- Афричке хришћанске цркве и школе
- Афричка црква
- Афричка црква Светог Духа
- Савет Афричких институтивних цркви
- Црква Христова - Харисова мисија (Харистова црква)
- Црква Исуса Христа на Земљи његовог специјалног изасланика Симона Кимбангуа
- Црква Господња (Аладуре) широм света [1] [2]
- Црква Христовог светла Светога Духа
- Америчке Баптистичке цркве Сједињених америчких држава [1]
- Асоцијација Баптистичких цркава Руанде
- Баптистичка асоцијација Салвадора
- Бангладешка баптистичка црква Санге
- Баптистичка конвенција Никарагве
- Баптистичка конвенција Хаитија
- Баптистички савез Велике Британије [2]
- Баптистички савез Данске [3]
- Баптистички савез Мађарске [4]
- Баптистички савез Новог Зеланда [5]
- Бенгалско-оришко-бихарска баптистичка конвенција
- Домаћа баптистичка црква Камеруна
- Еванђелистичка баптистичка црква Анголе [6]
- Еванђелистички баптистички савез Италије [7]
- Јамајчански баптистички савез [8]
- Конвенција филипинских баптистичких цркава
- Мијанмарска баптистичка конвенција
- Национална баптистичка конвенција Америке [9]
- Национална баптистичка конвенција САД [10]
- Нигеријска баптистичка конвенција [11]
- Прогресивна национална баптистичка конвенција [12]
- Савез Баптистичких цркава Камеруна
- Самавезам баптистичких цркви Телугуа
- Црква Христова Конгоа - Баптистичка заједница Конгоа [13]
- Црква Христова Конгоа - Протестантска баптистичка црква Африке (Епископална баптистичка заједница Африке) [14]
Ниједна од цркава Војске спаса [1] нису чланице Светског савета цркава [2]
ЕВАНЂЕЛИСТИ
- Афричка сувоземска црква Судана
- Лаоска еванђелистичка црква
- Батачка црква Хришћанске заједнице
- Боливијска еванђелистичка лутеранска црква [1]
- Еванђелистичка лутеранска црква Америке [2]
- Еванђелистичка лутеранска црква Гане
- Еванђелистичка лутеранска црква Данске [3] [4]
- Еванђелистичка лутеранска црква Зимбабвеа
- Еванђелистичка лутеранска црква Исланда [5]
- Еванђелистичка лутеранска црква Јордана и Свете земље [6]
- Еванђелистичка лутеранска црква Јужне Африке
- Еванђелистичка лутеранска црква Канаде [7]
- Еванђелистичка лутеранска црква Конгоа (ELCCo)
- Еванђелистичка лутеранска црква Летоније [8]
- Еванђелистичка лутеранска црква Намибије [9]
- Еванђелистичка лутеранска црква Папуа Нове Гвинеје [10]
- Еванђелистичка лутеранска црква Републике Намибије [11]
- Еванђелистичка лутеранска црква Румуније [12] [13]
- Еванђелистичка лутеранска црква Танзаније (ELCT) [14]
- Еванђелистичка лутеранска црква Финске [15]
- Еванђелистичка лутеранска црква Француске [16]
- Еванђелистичка лутеранска црква Чилеа [17]
- Еванђелистичка црква аугсбуршке конфесије Пољске [18]
- Еванђелистичка црква аугсбуршке конфесије Румуније [19]
- Еванђелистичка црква аугсбуршке конфесије Словачке [20]
- Еванђелистичка црква лутеранске конфесије Бразила [21]
- Еванђелистичка црква Немачке - Еванђелистичка лутеранска црква Баварске [22]
- Еванђелистичка црква Немачке - Еванђелистичка лутеранска црква Брунсвика [23]
- Еванђелистичка црква Немачке - Еванђелистичка лутеранска црква Виртемберга [24]
- Еванђелистичка црква Немачке - Еванђелистичка лутеранска црква Олденбурга [25]
- Еванђелистичка црква Немачке - Еванђелистичка лутеранска црква Саксоније [26]
- Еванђелистичка црква Немачке - Еванђелистичка лутеранска црква Северне Немачке [27]
- Еванђелистичка црква Немачке - Еванђелистичка лутеранска црква Хановера [28]
- Еванђелистичка црква Немачке - Еванђелистичка лутеранска црква Шомберг-Липеа [29]
- Еванђелистичка црква Немачке - Еванђелистичка црква Централне Немачке [30]
- Естонска еванђелистичка лутеранска црква [31]
- Етиопска еванђелистичка црква Мекане Исуса (EECMY) [32]
- Индонежанска хришћанска црква (HKI) [33]
- Кенијска еванђелистичка лутеранска црква
- Летонска еванђелистичка лутеранска црква дијаспоре
- Лутеранска црква Либерије
- Лутеранска црква Мађарске [34] [35]
- Малгашка лутеранска црква (FLM)
- Ниашка хришћанска протестантска црква
- Протестантска хришћанска батачка црква [36]
- Протестантска црква Сабаха [37]
- Протестантска црква аугсбуршке конфесије Алзаса и Лорене [38]
- Салвадорски лутерански синод
- Сималунгуншка протестантска хришћанска црква [39]
- Словачка еванђелистичка црква аугсбуршке конфесије у Србији и Црној Гори
- Уједињена Еванђелистичка лутеранска црква [40]
- Уједињена Еванђелистичка лутеранска црква Индије [41]
- Хришћанска протестантска црква Ангколе
- Хришћанска протестантска црква Индонезије [42]
- Црква Норвешке [43]
- Црква Шведске [44]
- Шлезијска еванђелистичка црква аугсбуршке конфесије [45]
- Менонитска црква Холандије [1]
- Христова црква Конгоа - Менонитска заједница Конгоа [2]
- Менонитска црква Немачке [3]
- Афричка методистичка епископална ционистичка црква [1]
- Афричка методистичка епископална црква [2]
- Еванђелистичка методистичка црква Аргентине [3]
- Еванђелистичка методистичка црква Боливије [4]
- Еванђелистичка методистичка црква Италије [5]
- Еванђелистичка методистичка црква Филипина
- Корејска методистичка црква [6]
- Методистичка црква [7]
- Методистичка црква Бразила [8]
- Методистичка црква Гане
- Методистичка црква Горњег Мијанмара [9]
- Методистичка црква Зимбабвеа
- Методистичка црква Индије
- Методистичка црква Индонезије
- Методистичка црква Ирске [10]
- Методистичка црква Јужне Африке [11]
- Методистичка црква Кеније [12]
- Методистичка црква Кариба и Америка [13] [14] [15]
- Методистичка црква Малезије [16]
- Методистичка црква Мексика [17]
- Методистичка црква Нигерије
- Методистичка црква Новог Зеланда [18]
- Методистичка црква Перуа [19]
- Методистичка црква Порторика [20]
- Методистичка црква Самое
- Методистичка црква Сингапура [21]
- Методистичка црква Сијера Леонеа
- Методистичка црква Тогоа
- Методистичка црква Уругваја [22]
- Методистичка црква Фиџија и Ротуме
- Методистичка црква Чилеа [23]
- Методистичка црква Шри Ланке [24]
- Протестантска методистичка црква Бенина
- Слободна Веслијанска црква Тонге (Методистичка црква Тонге) [25]
- Уједињена Методистичка црква [26]
- Уједињена Методистичка црква Обале Слоноваче [27]
- Хришћанска методистичка епископална црква [28]
- Еритрејска православна Тевахедо црква [1]
- Етиопска православна Тевахедо црква [2]
- Јерменска апостолска црква (Света столица Киликије) [3]
- Јерменска апостолска црква (Мајка столица светог Ечмијадина) [4]
- Коптска православна црква [5] [6]
- Маланкара православна сиријска црква [7]
- Сиријска православна патријаршија Антиохије и свег Истока
- Моравска црква Америке [1]
- Моравска црква Западне Европе [2] [3] [4]
- Моравска црква Јамајке
- Моравска црква Јужне Африке
- Моравска црква Никарагве
- Моравска црква Суринама
- Моравска црква Танзаније [5]
- Моравска црква Источне провинције Западне Индије [6]
- Асоцијација Цркава Божијих
- Еванђелистичка пентакостална мисија Анголе
- Међународна Еванђелистичка црква [1]
- Пентакостална црква Чилеа [2]
- Хришћанска Библијска црква
- Црква пентакосталне мисије
- Црква слободне пентакосталне мисије Чилеа
- Албанска православна црква [1]
- Александријска православна црква [2]
- Антиохијска православна црква [3]
- Грчка православна црква [4]
- Јапанска православна црква [5]
- Јерусалимска православна црква [6]
- Кипарска православна црква [7]
- Православна црква Америке [8]
- Православна црква чешких земаља [9] и Словачке [10]
- Православна црква Финске [11]
- Пољска православна црква [12]
- Румунска православна црква [13]
- Руска православна црква [14]
- Српска православна црква [15]
- Цариградска патријаршија [16]
- Верско друштво пријатеља: Састанак Уједињених Пријатеља [1]
- Верско друштво пријатеља: Генерална конференција Пријатеља [2]
- Афричка протестантска црква
- Асоцијација Еванђелистичких реформатских цркава Буркине Фасо
- Валдежанска црква [1] [2]
- Грчка еванђелистичка црква [3]
- Еванђелистичка конгрегацијска црква Анголе
- Еванђелистичка презветеријанска црква Гане
- Еванђелистичка презветеријанска црква Египатског синода Нила
- Еванђелистичка презветеријанска црква Ирана
- Еванђелистичка презветеријанска црква Јужне Африке
- Еванђелистичка презветеријанска црква Португалије [4]
- Еванђелистичка презветеријанска црква Тогоа
- Еванђелистичка реформатска црква Анголе
- Еванђелистичка хришћанска црква Танах Папуе
- Еванђелистичка хришћанска црква Халмахере
- Еванђелистичка црква Габона
- Еванђелистичка црква Камеруна [5]
- Еванђелистичка црква Конгоа [6]
- Еванђелистичка црква Лесотоа
- Еванђелистичка црква Немачке - Еванђелистичка реформатска црква Баварске и Северозападне Немачке [7]
- Еванђелистичка црква Немачке - Црква Липеа [8]
- Еванђелистичка црква Нове Каледоније и острва Лојалти
- Индонежанска хришћанска црква (GKI) [9]
- Јаванешке хришћанске цркве [10]
- Калимантанска еванђелистичка црква
- Каробатачка протестантска црква [11]
- Кирибатска протестантска црква
- Конгрегацијска хришћанска црква Америчке Самое [12]
- Конгрегацијска хришћанска црква Нијуе
- Конгрегацијска хришћанска црква Самое
- Конгрегацијска хришћанска црква Тувалуа
- Мађарска реформатска црква Америке [13]
- Маохијска протестантска црква
- Марска еванђелистичка црква
- Национални еванђелистички синод Сирије и Либана [14]
- Независна презветаријанска црква Бразила [15]
- Пасунданска хришћанска црква [16]
- Презветеријанска реформатска црква Кубе
- Презветеријанска црква (САД) [17]
- Презветеријанска црква Аотеарое Новог Зеланда [18]
- Презветеријанска црква Африке [19]
- Презветеријанска црква Вануатуа [20]
- Презветеријанска црква Велса [21]
- Презветеријанска црква Гане
- Презветеријанска црква Источне Африке
- Презветеријанска црква Канаде [22]
- Презветеријанска црква Камеруна
- Презветеријанска црква Колумбије [23]
- Презветеријанска црква Кореје [24]
- Презветеријанска црква Либерије
- Презветеријанска црква Мозамбика
- Презветеријанска црква Нигерије
- Презветеријанска црква Пакистана [25]
- Презветеријанска црква Републике Кореје [26]
- Презветеријанска црква Руанде
- Презветеријанска црква Судана
- Презветеријанска црква Тајвана [27]
- Презветеријанска црква Тринидада и Тобагоа
- Протестантска еванђелистичка црква Тимора
- Протестантска хришћанска црква Балија
- Протестантска црква Алжира
- Протестантска црква Западне Индонезије [28]
- Протестантска црква Индонезије
- Протестантска црква Југоисточног Сулавесија
- Протестантска црква Молучких острва
- Протестантска црква Тимора Лоросе
- Ремонстрантско братство [29]
- Реформатска презветеријанска црква Екваторијалне Гвинеје
- Реформатска протестантска црква Алзаса и Лорене [30]
- Реформатска Христова црква Нигерије
- Реформатска хришћанска црква Словачке [31]
- Реформатска хришћанска црква Србије и Црне Горе
- Реформатска црква Америке [32]
- Реформатска црква Замбије [33]
- Реформатска црква Зимбабвеа
- Реформатска црква Мађарске [34]
- Реформатска црква Румуније [35] [36]
- Савез Велшких независника [37]
- Савез Јерменских еванђелистичких цркава Блиског Истока [38]
- Тораџијска црква
- Уједињена Презветеријанска црква Бразила [39]
- Уједињена Слободна црква Шкотске [40]
- Уједињена Христова црква - Конгрегацијска Маршалских острва
- Уједињена Христова црква Зимбабвеа [41]
- Христова црква Конгоа - еванђелистичка заједница Конгоа [42]
- Христова црква Конгоа - презветеријанска заједница Киншасе [43]
- Христова црква Конгоа - презветеријанска заједница Конгоа [44]
- Хришћанска еванђелистичка црква Минахасе [45]
- Хришћанска еванђелистичка црква Сангине Талауд
- Хришћанска црква Источне Јаве
- Хришћанска црква Кукових острва
- Хришћанска црква Сумбе
- Хришћанска црква Централног Сулавесија
- Федерација протестантских цркава Швајцарске [46]
- Црква Шкотске [47]
- Чехословачка хуситска црква [48]
- Шпанска еванђелистичка црква [49]
Римокатоличка црква [1] никада није била члан Светског савета цркава али активно учествује у раду екуменског покрета на различите начине. [2]
СЛОБОДНЕ И НЕЗАВИСНЕ ЦРКВЕ
- Канадски годишњи састанак Друштва пријатеља (Квекери) [1]
- Кинески хришћански савет [2]
- Међународни савет Цркава заједнице [3]
- Пољска национална католичка црква [4]
- Филипинска независна црква [5]
- Црква Бретрена [6]
- Црква Бретрена у Нигерији (EYN)
- Католичка дијецеза Старокатолика у Немачкој [1]
- Пољска Католичка црква Пољске [2]
- Старокатоличка Маријавитска црква Пољске [3]
- Старокатоличка црква Аустрије [4]
- Старокатоличка црква Холандије [5]
- Старокатоличка црква Швајцарске [6] [7]
- Еванђелистичка црква Аугзбурга и швајцарске конфесије Аустрије [1]
- Еванђелистичка црква Немачке [2]
- Еванђелистичка црква Немачке - Бременска еванђелистичка црква [3]
- Еванђелистичка црква Немачке - Еванђелистичка црква Анхалта [4]
- Еванђелистичка црква Немачке - Еванђелистичка црква Бадена [5]
- Еванђелистичка црква Немачке - Еванђелистичка црква Берлин-Бранденбург-Шлеска Горња Лужица [6]
- Еванђелистичка црква Немачке - Еванђелистичка црква Вестфалије [7]
- Еванђелистичка црква Немачке - Еванђелистичка црква Кирхесен-Валдека [8]
- Еванђелистичка црква Немачке - Еванђелистичка црква Палатинате [9]
- Еванђелистичка црква Немачке - Еванђелистичка црква Рајнске области [10]
- Еванђелистичка црква Немачке - Еванђелистичка црква Хесеа и Насауа [11]
- Еванђелистичка црква Ривер Плејта [12]
- Еванђелистичка црква Чешког Бредрена [13]
- Корејска Хришћанска црква Јапана
- Протестантска црква Холандије [14] [15]
- Уједињена Конгрегацијска црква Јужне Африке [16]
- Уједињена Презветеријанска црква Јужне Африке [17]
- Уједињена Протестантска црква [18]
- Уједињена Протестантска црква Белгије
- Уједињена Протестантска црква Француске [19]
- Уједињена Реформатска црква [20]
- Уједињена Реформатска црква Јужне Африке
- Уједињена Христова црква [21]
- Уједињена Христова црква Јапана [22]
- Уједињена Христова црква Филипина [23]
- Уједињена Црква Аустралије [24]
- Уједињена Црква Замбије
- Уједињена Црква Јамајке и Кајманских острва [25]
- Уједињена Црква Канаде [26]
- Уједињена Црква Папуа Нове Гвинеје [27]
- Уједињена Црква Соломонових острва
- Уједињена Црква Шведске [28]
- Хонгконшки Савет Христове цркве Кине [29]
- Христова црква Тајланда [30]
- Црква Бангладеша
- Црква Исуса Христа Мадагаскара (FJKM)
- Црква Јужне Индије [31]
- Црква Пакистана
- Црква Северне Индије [32]
Хришћанска адвентистичка црква [1] није чланица Светог савета цркава. [2]
[1]
![]() |
фото: www.facebook.com/profile.php?id=1508061007 |
Извор: World Council of Churches - Member churches
О тзв. "Светском савету цркава"
У припреми
Регионална организација "Савета":
Регионална организација "Савета":
- "Конференција европских цркава" (Conference of European Churches),
- "Конференција цркава целе Африке" (All Africa Conference of Churches),
- "Конференција цркава Пацифика" (Pacific Conference of Churches),
- "Конференција цркава Кариба" (Caribbean Conference of Churches),
- "Хришћанска конференција Азије" (Christian Conference of Asia),
- "Савет цркава Блиског Истока" (Middle East Council of Churches), и
- "Савет цркава Латинске Америке" (Latin American Council of Churches).
- афричке институтивне "цркве" (African Instituted churches),
- англикаци (Anglican churches),
- асирска "црква" (The Assyrian Church),
- баптисти (Baptist churches),
- римокатолици (The Catholic church),
- "Христове цркве" (Disciples of Christ / Churches of Christ),
- еванђелисти (Evangelical churches),
- Holiness churches,
- лутеранци (Lutheran churches),
- методисти (Methodist churches),
- моравске "цркве" (Moravian and Historic Peace Churches),
- старокатолици (Old-Catholic churches),
- светско "православље" (Orthodox churches - Eastern),
- Orthodox churches - Oriental,
- пентакосталци (Pentecostal churches),
- реформисти (Reformed churches),
- "Војска спаса" (The Salvation Army),
- адвентисти (Seventh-day Adventist Church), и
- уједињене "цркве" (United and Uniting churches).
- Амстердам, Холандија - 1948.
- Евастон, Илиноис, САД - 1954.
- Њу Делхи, Индија - 1961.
- Упсала, Шведска - 1968.
- Најроби, Кенија - 1975
- Ванкувер, Канада - 1983.
- Канбера, Аустралија - 1991.
- Хараре, Зимбабве - 1998.
- Порто Алегре, Бразил - 2006.
- Бусан, Јужна Кореја - 2013.
- Serbia
Свеправославни конгрес у Истанбулу, 1923.
1923. године патријарх васељенски Мелетије (Метаксакис) сазвао је свеправославни конгрес у Истанбулу са циљем модернизације Православне цркве и њеног прилагођавања новом добу.
Требало је учинити низ ствари у новом духу: од промене календара до увођења другобрачја свештенства. Многе помесне цркве нису прихватиле одлуке овог конгреса, а увођење новог календара у Грчкој довело је до великих подела и стварања старокалендарског раскола, који траје и до данас.
Наташа Јовановић: Куда иде светско православље?, Исток Православни, 13.6.2016.
Светско "православље"
Васељенски патријарх укључио је Православну цркву у савремени екуменски покрет, када је 1920. објавио своју Енциклику, и њом се обратио "свим хришћанским црквама".
Васељенски патријархат је оснивач тзв. "Светског савета цркава". Васељенска патријаршија од 1955. и Руска православна црква од 1962. увек имају своје представнике у тзв. "Светском савету цркава".
Патријарх васељенски Вартоломеј (Архонтис) био је ко-спонзор "Конференције за мир и толеранцију" у Истанбулу, Турска, 1994, на којој је окупио хришћане, муслимане и јудејце.
Други пример изначајније сарадње помесних "цркава" светског православља су: друштвена доктрина - на којој је радила Руска православна црква, односи са исламом - на којој је радила Антиохијска патријаршија, рад на био-етици - од стране Грчке православне цркве, и обнова и мисија православних - Аутокефалне цркве Албаније, након година комунистичког прогона.
Помесне "цркве" светског "православља" које су чланице тзв. "Светског савета цркава":
- "Цариградска патријаршија" (од 1948),
- "Патријаршија Антиоха и свег Истока" (од 1948),
- "Патријаршија Александрије и све Африке" (од 1948),
- "Јерусалимска православна црква" (од 1948),
- "Грчка православна црква" (од 1948),
- "Црква Кипра" (од 1948),
- "Православна црква Америке" (од 1953),
- "Руска православна црква" (Московска патријаршија - од 1961),
- "Румунска православна црква" (од 1961),
- "Пољска аутокефална православна црква" (од 1961),
- "Српска православна црква" (од 1965),
- "Православна црква чешких земаља и Словачке" (од 1966),
- "Православна црква Јапана" (од 1973),
- "Православна црква Финске" (од 1982), и
- "Православна аутокефална црква Албаније" (од 1994).
Спољашње везе:
"Православне цркве" ("Источне"), страница на сајту тзв. "Светског савета цркава"
"Екуменски савет цркава Србије и Црне Горе"
"Екуменски савет цркава Србије и Црне Горе" (Ecumenical Council of Churches in Serbia & Montenegro) првобитно је основан 1968. као "Екуменски савет Југославије", да би после 2002. добио своје садашње име. Основан је са циљем да обухвати све чланице "Светског савета цркава" са простора тадашње Југославије.
Чланице "Светског савета цркава" које га чине су:
- Српска православна црква
- Реформисана хришћанска црква Србије и Црне Горе
- Словачка еванђелистичка црква Аугсбуршке конфесије Србије и Црне Горе
- Еванђелистичка методистичка црква Србије и Црне Горе
Спољашње везе:
"Екуменски савет Србије и Црне Горе", страница на сајту "Светског савета цркава"
Монофизити
Монофизитску јерес исповедају јерменска и коптска "црква". Признају само прва три Света васељенска сабора. Учење монофизитства Православна Црква је осудила као јерес на Четвртом Светом васељенском сабору. Познати и као антихалкидоњани.
Одбацују учење о двема природама Христовим - божанском и човечанском, о двема вољама и двема деловањима. Сматрају да је Христос Бог али не и да је и прави човек.
Монофизити су убили св. Флавијана Цариградског, као и св. Протерија Александријског, због њиховог исповедања Православља.
Монофизити који су чланови тзв. "Светског савета цркава":
- Еритрејска православна Тевахедо црква [1]
- Етиопска православна Тевахедо црква [2]
- Јерменска апостолска црква (Света столица Киликије) [3]
- Јерменска апостолска црква (Мајка столица светог Ечмијадина) [4]
- Коптска православна црква [5] [6]
- Маланкара православна сиријска црква [7]
- Сиријска православна патријаршија Антиохије и свег Истока
"Конференција европских цркава"
„Конференција европских цркава“ (енг. Conference of European Churches) је екуменистички савез који обухвата све јеретичке заједнице са проста Европе које признају Господа Исуса Христа и Свету Тројицу.
1959. су се у Ниборгу у Данској окупили представници око 40 јеретичких заједница са простора Европе, на првом састанку тзв. „Конференције европских цркава“. На скупу 1964. донешен је и статут „Конференције европских цркава“. Скуп је одржан на палуби брода у Црном Мору, како би био превазиђен проблем виза самих представника, и могућио да представници свих јеретичких заједница могу да присуствују том догађају.
Окупљања:
1959 – Ниборг, Данска
1960 – Ниборг, Данска
1962 – Ниборг, Данска
1964 – на мору
1967 – Порчах на мору, Аустрија
1971 – Ниборг, Данска
1974 – Енгелберг, Швајцарска
1979 – Ханија, Грчка (Крит)
1986 – Стирлинг, Велика Британија (Шкотска)
1992 – Праг, Чешка
1997 – Грац, Аустрија
2003 – Трондхејм, Норвешка
2009 – Лион, Француска
![]() |
фото: wikipedia.org |
- Conference of European Churches, World Council of Churches
- Conference of European Churches
Сусрет Патријарха васељенског Атинагоре и римокатоличког папе Павла VI
7. децембра 1965, први пут од 1054. године, састали су се Патријарх васељенски Атинагора (Спироу) и римокатолички папа Павле VI.
видео: youtube/CriticalPast
- Joint Catholic-Orthodox Declaration of His Holiness Pope Paul VI And the Ecumenical Patriarch Athenagoras I, The Holy See, 7.12.1965.
- Common Declaration of His Holiness Pope Paul VI And the Ecumenical Patriarch Athenagoras I, The Holy See, 28.10.1967.
- 50 Years Since the Meeting of Pope Paul VI And Patriachs Athenagoras And Benedictos, Pope Francis in the Holy Land 2014, 19.2.2014.
- Metropolitan Philaret: A Protest to Patriarch Athenagoras On the Lifting of the Anathemas of 1054, Orthodox Christian Information Center, 15.12.1965.
Румунска православна црква се придружила тзв. "Светском савету цркава"
Румунска православна црква придружила се "Светском савету цркава" 1961. године.
Спољашње везе:
Romanian Orthodox Church
Спољашње везе:
Romanian Orthodox Church
Српска православна црква се придружила тзв. "Светском савету цркава"
Српска православна црква придружила се "Светском савету цркава" 1965. године.
Патријарси Српске православне цркве, од 1965. до данас:
Serbian Orthodox Church
Патријарси Српске православне цркве, од 1965. до данас:
- патријарх Герман (Ђорић) - 1958-1990,
- патријарх Павле (Стојчевић) - 1990-2009,
- патријарх Иринеј (Гавриловић) - од 2009.
Serbian Orthodox Church
Писмо светог Филарета Вознесенског патријарху Атинагори, 1969.
Писмо светог Филарета Вознесенског, првојерарха Руске заграничне православне цркве из 1969.
ЊЕГОВОЈ СВЕТОСТИ, НАЈСВЕТИЈЕМ АТИНАГОРИ АРХИЕПИСКОПУ КОНСТАНТИНОПОЉСКОМ И ПАТРИЈАРХУ ВАСЕЉЕНСКОМ
Ваша Светости,
У светле дане Васкрса, кад наша света Црква празнује Празник над празницима и Славље над слављима (Торжество из торжеств), сви предстојатељи светих Божијих Цркава у својим васкршњим посланицама благовесте пастви радост Васкрсења Христовог. Ни Ваша Светост, по обичају, није пропустила овог пута да то учини.
Ипак, радост Васкрсења коју је Ваша Светост објавила, помрачeнa је за ревнитеље Православља другом вешћу, коју сте Ви у истој посланици изволели да објавите православном свету као „још једну радост“. Ви саопштавате да сте решили да приступите сазиву Великог Сабора „са циљем обнове Цркве и успостављања јединства свих хришћанских Цркава“.
Намера Васељенског престола да сазове Велики Сабор од представника свих Православних Цркава, под одређеним условима би заиста могла да буде радостан догађај. Али не изазива свако сазивање Сабора радост и није сваки Велики Сабор, ма колико да је на њему било представника аутокефалних Цркава, био удостојен признања Цркве као онај који изражава њен истински глас веран апостолском и светоотачком предању. Да би био такав, сваки Сабор треба да буде у потпуној сагласности са свим претходно одржаним Васељенским Саборима. Рекло би се да је на Ефеском Сабору под председавањем Диоскора, представника Цркава било сасвим довољно, па ипак је тај Сабор у историју Цркве ушао са жалосним називом „Разбојнички“.
Благодат Светога Духа просвећује Сабор и чини његов глас гласом Православне Васељенске Цркве онда када се он сазива тако да, у сагласности са древним предањем, осуди и одстрани новину у виду произвољног учења које представља плод људске гордости, угађања силнима овога света или прилагођавања Цркве широко распрострањеној заблуди.
Међутим, у саопштењу Ваше Светости се не чује брига за укрепљење и сведочење истине светоотачког Православља пред лицем насталих нових заблуда, већ напротив, увођење нечег новог што Ви називате „обновом Цркве“. Ваша Светост тако у веома општом облику говори о „успостављању јединства свих хришћанских Цркава“, као да не примећује да се све оне у много чему разликују и од Православне Цркве, па чак и једна од друге. На тај начин Ви као циљ будућег Сабора постављате сједињење истине са заблудом, што се данас обично назива „екуменизмом“.
Истовремено, света Црква нас учи да се јединство са њом, оних који другачије схватају догмате, не успоставља другачије него “кад они, приступивши вери, истинску Цркву признају за своју и, у Њој поверовавши у Христа, приме Свете Тајне Тројице, које су, као што је познато, све истините и свете и Божанствене, и на којима се утврђују све наде душе, без обзира на то што је претходна дрскост јеретика неразумно стремила ка томе да под именом истине преда нешто супротно“ (57/58. правило Картагинског Сабора).
Ми смо 1965. године већ били приморани да подигнемо свој глас против иступа Ваше Светости у правцу данас широко прихваћене заблуде зване екуменизам, који је постао толико модеран да његова проповед представља следовање широком путу „овога света“ на који нас упозорава Спаситељ (Мт. 7,13-14).
И у садашњој Васкршњој посланици Ваше Светости, као и у другим Вашим изјавама, ми са горчином слушамо тај исти глас који не позива да се иде уским путем спасења кроз исповедање једине истине, него широким путем уједињавања са онима који исповедају различите заблуде и јереси, за које је апостол Петар рекао да ће се “због њих похулити на пут Истине“ (2. Пет. 2,1-2). Не учи нас томе света Црква примерима таквих светих као што су Максим Исповедник или Марко Ефески, који су штитили чистоту Православља од сваког компромиса у области догмата.
Сви смо ми данас сведоци тога до каквих је немира и каквог унутрашњег слабљења и ширења нових заблуда, довео Римо-Католичку цркву њен недавни Други Ватикански Концил, који је пред собом имао приближно исте циљеве које и Ваша Светост ставља пред будући Велики Сабор. Не вративши се натраг ка Православљу него желећи „обнову“ ради прилагођавања савременом друштву са његовим искушењима и саблазнима, Римска црква је увела та искушења и у сам свој живот који све више поприма карактер духовне анархије. Да нас сачува Господ од увођења такве саблазни у живот православног света.
Нама, чедима Руске Цркве, то је исувише добро познато из искуства са такозваним „обновљенством“ или „Живом Црквом“. Оно се појавило као опасни раскол и јерес у Русији после револуције, под покровитељством непријатељске Цркви и уопште свакој религији, безбожне Совјетске власти, у име прилагођавања Цркве комунизму, ради служења политичко-економским циљевима те власти, уз потпуно пренебрегавање православног учења и свештених канона. Слава Богу, црквена свест руског верујућег народа одбацила је ту саблазан нечастивог модернизма.
Ми бисмо хтели да верујемо да ће се представници православних Цркава, знајући за то жалосно искуство Руске цркве и видећи садашње догађаје у Римској Цркви, чувати од следовања том погубном путу, те се зато ми, до одлука Предсаборског састанка који је сазвала Ваша Светост, нећемо даље задржавати на озбиљним бојазнима, изазваним посланицом Ваше Светости.
Ипак, сматрамо за дужност да већ сада oбавестимо Вашу Светост и оне који ће се сабирати под Вашим председавањем да, ма како многобројан по броју учесника да буде Велики Сабор који Ви сазивате, он не може да има васељенски православни ауторитет, јер се на њему неће чути истински глас највеће по броју верујућих – мученичке Руске Православне Цркве.
Ви ћете свакако и у Предсаборској комисији и на самом Сабору имати јерархе са титулама руских епархија који претендују на то да представљају Руску Цркву. Ипак, у самој ствари, њима не треба признавати то право и власт.
Историја Хришћанске Цркве не зна за други пример таквог унутрашњег потпадања Цркве под власт њених непријатеља, какав данас показује Московска Патријаршија. Не заустављајући се на безропотном подношењу прогона религије, што би још и могло да се схвати, она је дала себе на служење лажи безбожника, хвалећи прогонитеље Вере као оне који су јој, тобоже, даровали слободу, мучитеље народа као његове добротворе, изазиваче светских сукоба и нереда – као миротворце. Сами комунисти су разобличили Стаљинове безбројне злочине као у светској историји непревазиђеног убице, док га је истовремено Московска патријаршија прослављала као најдостојнијег и најврлинскијег, богомданог вођу.
Целом свету је познато да је, желећи пријем у Светски Савет Цркава, Московска Патријаршија изјавила да има 20.000 цркава. Ипак, ни за кога није тајна да је од тог броја остала отворена једва једна трећина, и да су у време њиховог затварања од стране совјетских власти, представници Патријаршије више пута изјављивали да су сведочанства о затварању цркава измислили непријатељи Совјета.
Истина о печалном положају Цркве у СССР-у сада је широко позната из разних петиција добијених на Западу, из Отвореног писма двојице Московских свештеника и других докумената чија је истинитост потврђена реакцијама Московских јерараха на њих. Из свих ових чињеница јасно се види да је безбожна власт, преко њој послушних епископа, извршила намештени избор јерархије која сада не само да ћутке прелази преко злочина грађанских власти, него и често активно сарађује с њима.
Недавно су постала позната писма бившег архиепископа Калушког, Ермогена, који отворено изјављује патријарху Алексеју, да прави узрок његовог удаљавања са катедре није био неки његов преступ нити слабост у управљању или канонски преступ, већ захтев Председника Совјета за послове религије при Савету Министара СССР-а, Куроједова. Архиепископ објашњава и разлог таквог захтева: „Први узрок невоља било је моје одбијање да опуномоћеном Вороничеву помогнем у затварању храма у селу Луначарски код Ташкента“. Он објашњава да су након његовог премештаја у другу епархију код њега настале компликације са Владиним пуномоћником јер је овај хтео да сам једне поставља за свештенике а другима да забрањује служење, захтевајући од Архиепископа да потписује такве одлуке као да их је сам донео.
Потлаченост Московске јерархије нарочито се јасно види из следећег случаја који је наведен у истом том писму архиепископа Ермогена патријарху Алексеју од 20. фебруара 1968. године. Он ту преноси савет који је добио од, данас покојног, сталног члана Синода, митрополита Крутицког Питирима: „Да бисте избегли било какве невоље поступајте овако: када вам затражи пријем свештеник или члан парохијског савета по било каквом црквеном питању, ви га саслушајте а затим упутите Владином пуномоћнику, с тим да по повратку од њега опет дође код вас.
Када се врати и обавести вас о томе, ви позовите Пуномоћника и питајте га шта је рекао вашем посетиоцу. И то што му је рекао пуномоћник, то исто му реците и ви“. Тако је најстарији Митрополит после Патријарха саветовао епархијског архијереја, да у црквеном управљању он треба за своје духовништво и паству да буде гласноговорник одлука безбожника, представника те исте комунистичке власти која је себи за један од циљева поставила потпуно уништење религије.
Ако је архиепископ Ермоген одбио да се стави у положај слепог извршитеља заповести непријатеља Цркве и због тога био лишен катедре, онда су се Патријарх Московски и његови сарадници, напротив, одавно потпуно потчинили комунистима, испуњавајући сваку њихову жељу и задатак. Можда је неко од њих првобитно и желео да служи само Богу, али је затим требало да буде или подвргнут гоњењу или је био приморан да истовременом служи и Велијару, поступајући тако супротно упозорењу апостола Павла (2. Кор. 6,14). Требало је брзо да увиде да, по речи Спаситеља, “нико не може два господара служити; јер или ће једнога мрзети, а другога љубити; или ће се једнога држати, а другога презирати.“ (Мт. 6,24).
Али, синови ђавола не трпе оне који дају предност Богу, па су на такав начин, руководећи јерарси Московске Патријаршије, да би сачували себе, вољно или невољно постали првенствено послушни њима, а не Богу.
Из тог разлога њихов глас на Сабору неће бити слободни глас Цркве, већ ће се у многим случајевима показати као глас њених непријатеља који господаре над њима. Иако ће иза тог гласа и стајати спољњи углед Руске цркве за оне који не знају или не желе да знају о њеном истинском положају, али ми, као они који знају право стање ствари, не можемо придавати нити канонски, нити морални значај било каквој одлуци која буде донета уз учешће јерархије под влашћу безбожника.
Сматрамо за дужност да обавестимо Вашу Светост о горе изложеном, остајући смирени слуга Ваше Светости.
† Митрополит Филарет
- Митрополит Филарет Вознесенски: Писмо патријарху Атинагори поводом сазива Васељенског Сабора, Србин.инфо, 4.3.2015.
Пријавите се на:
Постови (Atom)