Беседа епископа Григорија "о неопходности екуменског дијалога"

Беседа епископа захумско-херцеговачког Григорија (Дурића) о екуменском дијалогу на тзв. "Свеправославном сабору", на Криту, 24.6.2016.

Једна од најзначајнијих чињеница које се тичу Цркве 20. века је екуменски дијалог. Његов значај се огледа у томе што су у њега сада активно укључене све хришћанске Цркве како би превладале подјеле прошлости и поново успоставиле јединство хришћанске Цркве. 

Но, ако се одустајање од дијалога или фингирање дијалога без искреног и братског приступа правда страхом од антиекумениста који би могли изазвати евентуални раскол, онда се човек пита да ли је могуће да се овакви аргументи озбиљно заступају. Да ли је могуће одустати од борбе за успостављање поновног јединства Христове Цркве због тога што би неки острашћени фанатици (а острастио их је неодговорни приступ наше Цркве према том питању) могли да се побуне против тога? Или да чак иступе из Цркве која трага за јединством. На та реторичка питања довољно је одговорити само ово: да су древни Оци Цркве (на које се тако често позивамо, а тако мало угледамо) на начин данашњих застрашених јерараха прилазили проблемима са којима су били суочени, они ни један једини не би решили. Да су Оци одустајали од суочавања са изазовима свога времена (као што је изазов нашег времена екуменизам) зато што се то понеким острашћеним фанатицима није чинило прихватљивим, не само што би поступили незрело и неодговорно, него историја Цркве не би ни постојала. Сваки њен нови корак био би онемогућен страхом од терора црквених екстремиста који у свим временима као коров покушавају да угуше племените биљке у црквеној башти. Ако ове упркос њима ипак успевају, то је зато што су Оци Цркве повлачили храбре и одлучне потезе а нису се скривали и бежали од оних којима је јединство Цркве Христове толико мрско да не штеде труда да га на сваки начин спрече.

Свако ко говори другачије него што је установљено, макар био и достојан по вери, макар и постио, макар и девственост сачувао, макар и знамења творио, макар и пророковао, нека ти буде као вук у овчијој кожи, који ради на штету оваца. (Св. Игњатије Богоносац)

- епископ Григорије: Рекли су о неопходности екуменског дијалога, Беседе са Сабора, 24.6.2016.

Делегација Српске православне цркве на "Свеправославном сабору" на Криту 2016. године

Чланови делегације Српске православне цркве на Сабору на Криту престављају:

1. Патријарх српски Иринеј (Гавриловић)
2. Архиепископ охридски Јован (Вранишковски)
3. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић)
4. Митрополит загребачко-љубљански Порфирије (Перић)
5. Епископ сремски Василије (Вадић)
6. Епископ будимски Лукијан (Пантелић)
7. Епископ новограчаничко-средњезападноамерички Лонгин (Крчо)
8. Епископ бачки Иринеј (Буловић)
9. Епископ зворничко-тузлански Хризостом (Јевић)
10. Епископ жички Јустин (Стефановић)
11. Епископ врањски Пахомије (Гачић)
12. Епископ шумадијски Јован (Младеновић)
13. Епископ браничевски Игњатије (Мидић)
14. Епископ далматински Фотије (Сладојевић)
15. Епископ бихаћко-петровачки Атанасије (Ракита)
16. Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије (Мићовић)
17. Епископ захумско-херцеговачки Григорије (Дурић)
18. Епископ ваљевски Милутин (Кнежевић)
19. Епископ западноамерички Максим (Васиљевић)
20. Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске Иринеј (Добријевић)
21. Епископ крушевачки Давид (Перовић)
22. Епископ славонски Јован (Ћулибрк)
23. Епископ аустријско-швајцарски Андреј (Ћилерџић)
24. Епископ франкфуртски и све Немачке Сергије (Карановић)
25. Епископ тимочки Иларион (Голубовић)
26. Епископ јегарски Јероним (Мочевић)
27. Игуман манастира Високи Дечани, архимандрит Сава Јањић,
28. Игуман манастира Крке, архимандрит Никодим Косовић,
29. Ректор Богословије Светог Јована Златоуста у Крагујевцу, протојереј др Зоран Крстић,
30. Службеник Светог архијерејског синода, протејереј Гајо Гајић,
31. Доцент Православног богословског факултета Универзитета у Београду, др Владан Таталовић,
32. Никола Костић,
33. Бојан Бундало, и
34. Дејан Ристић.

http://beleskesasabora.blogspot.rs

- Фотозапис: Патријарх Иринеј са неколико Епископа СПЦ пред данашње пленарно заседање, Белешке са Сабора, 24.6.2016.
- Чланови Делегације СПЦ на Сабору на Криту, Белешке са Сабора, 25.6.2016.

"Свеправославни сабор" на Криту, 16-27.6.2016.

Помесне Православне цркве су организовале "Свеправославни сабор" у Православној богословској академији у граду Колимвари на Криту, од 16. до 27. јуна 2016. Помесне цркве су се окупиле како би расправиле несугласице између помесних цркава и позабавиле се питањима исповедања вере и црквеног живота. Било је доста несугласица између помесних цркава већ и у вези самог присуства на том сабору сваке од њих, као и потписивања докумената са Сабора неких од представника помесних цркава које су учествовале на Сабору.

На сабор је позвано укупно 14 помесних православних цркава. Већ и у вези самог доласка делегација било је полемике тако да је на Сабору присуствовало укупно 10 помесних цркава:

1. Цариградска патријаршија
2. Александријска патријаршија
3. Јерусалимска патријаршија
4. Српска православна црква
5. Румунска православна црква
6. Кипарска православна црква
7. Грчка православна црква
8. Пољска православна црква
9. Албанска православна црква
10. Православна црква чешких земаља и Словачке

4 Помесне цркве нису уопште присуствовале Сабору:

1. Руска православна црква
2. Антиохијска патријаршија
3. Бугарска православна црква
4. Грузијска православна црква

Разматрано је укупно 6 докумената, међу којима су:

• "Мисија Православне Цркве у савременом свету"
• "Православна дијаспора"
• "Аутономија и начин њеног проглашавања"
• "Света тајна брака и брачне сметње"
• "Важност поста и његово држање данас"
• "Односи Православне Цркве са осталим хришћанским светом"

Ни од присутних Православних помесних цркава нису сви делегати хтели да потпишу документа:

• Митрополит лимасолски Атанасије, Кипарска православна црква, 
• Митрополит морфски Неофит, Кипарска православна црква,  
• Митрополит амафунтски Николај, Кипарска православна црква,  
• Митрополит лидарски Епифаније, Кипарска православна црква,  
• Митрополит напуљски Порфирије, Кипарска православна црква, 
• Епископ бачки Иринеј (Буловић), Српска православна црква, и 
• Митрополит невпактски Јеротеј (Влахос), Грчка православна црква.

„Будући Свети и Велики сабор неће бити ни Велики ни Свети, јер из досадашњих чињеница не произлази да ће он бити сагласан са саборским и канонским предањем Православне цркве, и да ће бити аутентични настављач древних и великих Васељенских и Помесних сабора. Начин на који су формулисана предсаборска документа, догматског карактера, изазива сумњу да овај сабор има за циљ да инославнима призна црквеност и прошири канонске и харизматске границе Цркве. Тамо такође нема назнака да ће Сабор осудити савремене јереси, на првом месту свејерес екуменизма. Напротив, све указује да ће сазвани Свети и Велики сабор учинити покушај да се озакони и укорени екуменизам. Међутим, ми смо уверени да ниједна одлука која буде донета у екуменистичком духу, неће бити прихваћена од стране православног клира и верног народа Божјег, док ће сам Сабор бити уписан у црквеној историји као екуменистички, разбојнички и лажан“, написао је митрополит пирејски и фалирски Серафим.

http://beleskesasabora.blogspot.rs

„Ствари вере не допуштају никакво попуштање и икономију. То је као кад би казао: отсеци себи главу па иди куда хоћеш. Никада, о човече! оно што се тиче Цркве, не решава се компромисима. Јер не постоји нешто средње измећу истине и лажи“. (Свети Марко Ефески, Преподобни Јустин Ћелијски, Житије светог оца нашег Марка Ефеског, Исповедника Православља) 

"Не вуците у туђем јарму невјерника; јер шта има правда с безакоњем? или какву заједницу има видјело с тамом? Како ли се слаже Христос с Велијаром? или какав дијел има вјерни с невјерником?" (2. Кор 6, 14-15)

- Раде Драговић: Српска црква између Цариграда и Москве, Новости, 31.1.2016.
- Наташа Јовановић: Куда иде светско православље, Исток Православни, 13.6.2016.
- др Владан Таталовић: Отворен Свети и Велики Сабор Православне Цркве на Криту, СПЦ, 20.6.2016.
- Резиме наставка критског сабрања: изгласавање докумената као на траци, Православље Живот Вечни, 24.6.2016.
- Радмила Радић: Васељенски сабор, Пешчаник, 26.6.2016.
- Низ учесника критског сабора је одбио да потпише документа, Православие.ру, 29.6.2016.

- ЗВАНИЧНА СТРАНИЦА СВЕПРАВОСЛАВНОГ САБОРА НА КРИТУ
- "Белешке са Сабора", блог Српске православне цркве

• "Мисија Православне Цркве у савременом свету"
• "Православна дијаспора"
• "Аутономија и начин њеног проглашавања"
• "Света тајна брака и брачне сметње"
• "Важност поста и његово држање данас"
• "Односи Православне Цркве са осталим хришћанским светом"

Александар Вучић на римокатоличкој ускршњој миси у Панчеву

Председник Владе Србије Александар Вучић обележио је данас са римокатоличким верницима ускршњи празник по грегоријанском календару присуством римокатоличкој ускршњој миси у цркви Светог Карла Боромејског у Панчеву.

Мису је служио надбискуп Лучано Суријани. Надбискуп Суријани посебно се захвалио председнику Владе Србије Вучићу на присуству миси. Ускршњој миси, која је служена на италијснком, хрватском и мађарском језику, поред Александра Вучића, учествовали су и градоначелник Панчева Саша Павлов и амбасадор Италије у Србији Ђузепе Манцо. Вучић је, у изјави новинарима, потврдио речи римокатоличког жупника Роберта Оашчика, да човек није исти када изађе из цркве после литургије, односно мисе.

фото: www.tanjug.rs

фото: www.tanjug.rs/Oksana Toskić

- Вучић на ускршној миси у Панчеву, Танјуг, 27.3.2016.

- Вучић након мисе: Верујем да ћемо у наредној години имати пун мир и стабилност, Србија данас, 27.3.2016.

Сусрет римокатоличког папе Фрање и Патријарха руског Кирила на кубанском аеродрому

Римски папа Фрања и патријарх руски Кирил (Гундјајев) састали су се 12. фебруара 2016. у Хавани, Куба. То је први пут да су се састали римски папа и руски патријарх од раскола 1054. године, а сусрет се одиграо на кубанском аеродрому.

Том приликом су дали заједничку изјаву.

"13. У наше немирно доба неопходан је међуверски дијалог. Разлике у схватању верских истина не смеју да спречавају људе различитих вера да живе у миру и слози. У садашњим условима верски лидери имају посебну одговорност за васпитавање своје пастве у духу поштовања према убеђењима оних који припадају другим верским традицијама. Апсолутно су неприхватљиви покушаји да се злочиначки поступци оправдавају верским паролама. Ниједан злочин се не може вршити у име Божје, ,,јер Бог није Бог нереда него мира” (I Кор. 14, 33)."

- Заједничка изјава папе Фрање и патријарха Кирила, Српска православна црква, 14.2.2016.

- Апостолски нунције код Патријарха српског Иринеја, Српска православна црква, 25.2.2016.

- Свјатејши Кирил одслужио Литургију у Хавани, Српска православна црква, 15.2.2016.

- Епископ бачки Иринеј о сусрету поглавара у Хавани: за добро будућности хришћанства!, Српска православна црква, 12.2.2016.

- Изјава Епископа бачког Иринеја агенцији Танјуг поводом сусрета патријарха Кирила и папе Фрање, Српска православна црква, 10.2.2016.